“Tiče se svih nas. Promena klime je trenutna kriza koja zahteva zajednički trud celog čovečanstva.”

“Meni Promene”, recept Spore Hrane za ublažavanje klimatskih promena je lansiran na njihovom Internacionalnom Kongresu.

“ Tiče se svih nas. Promena klime je trenutna kriza koja zahteva zajednički trud celog čovečanstva. Svaki od naših izbora može napraviti razliku zato što je zbir svih naših pojedinačnih dela ono što će dovesti do promene.” Predsednik Slow Food-a, Karlo Petrini nije jedini koji upozorava da je globalno zagrevanje stvarnost. Promena klime neće stići u nekoj neodređenoj budućnosti, već je sadašnja izvesnost. “Dužnost Spore Hrane je da radi na promeni klime – ne može biti ni kvaliteta, ni dobre hrane bez poštovanja prema životnoj sredini, prema resursima i ljudskom radu.”

Danas, Spora Hrana zvanično lansira “Meni Promene” širom sveta, a to je prva međunarodna kampanja za oglašavanje i prikuljanje sredstava u cilju povezivanja hrane sa promenom klime. Emitovanje štetnih poljoprivrednih gasova, prouzrokovani biljnom i životinjskom proizvodnjom hrane su jedni od vodećih izvora gasova iz efekta staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4) i nitrus-oksid (N2O). Industrija poljoprivredne hrane jedna je od najvećih pregrevanja planete, dok su prve žrtve ove napredujuće katastrofe ruralna poljoprivreda i ekonomija uzgoja.

Potrebno je mnogo mašte da bi se došlo do mogućih alternativa i da bi se sagradila nova rešenja. Sa “Menijem Promene”, Slow Food želi da pokaže da počevši od hrane, svako od nas može i mora da naravi razliku, i tako pomogne u zaustavljanju ovog fenomena čija se rešenja ne mogu više odlagait – moramo da delamo odmah. Slow Food će činiti ono što može, prenoseći odgovore naše mreže i kako Spora Hrana podržava i dodaje na značaju malim proizvožačima kvalitetne hrane koji poštuju životnu sredinu, zatim vodii projekte na terenu da bi zaštitila biodiverzitet, promoviše hranu i obrazovanje o životnoj sredini, sarađuje sa šefovima kuhinja i pretvara druželjubivost u sredstvo za podizanje svesti i utiče na međunarodnu politiku.

Nemamo više vremena. Uragan Harvi, pa uragan Irma, razarajuće padavine koje nas bude iz sna, prerane žetve, pad prinosa useva, nestašica sveže trave i preuranjen kraj letnje ispaše na planinama, kiselost okeana i podizanje nivoa mora, premeštanje staništa biljaka i životinja kako se prilagođavaju promenama temperature: ovako izgledaju klimatske promene. Ekstremni vremenski događaji nisu više vredni pomena već su postali nova svakodnevnica. Uzroci se mogu naći u ljudskoj aktivnosti, a najviše od svega u štetnim gasovima proizvedenih iz fosilnih goriva i emitovanih kroz efekat staklene bašte.

Poljoprivreda je odgovorna za 21% ukupnih svetskih emisija gasova (FAO 2015), u poređenju sa 37% koji dolaze iz energije, 14% iz transporta i 11% iz industrije. U okviru poljoprivrednog sektora, glavni izvor ispuštanja štetnih gasova kroz efekat staklene bašte je enterična ili crevna fermentacija, zbog metana koji proizvodi stoka tokom varenja. Samo ovo čini 40% ukupnih izduvnih gasova kroz efekat staklene bačte u ovom sektoru. Sledeći najveći izvor je primena sintetičkih đubriva, odgovorni za 13% svih emisija poljoprivrednih gasova (725 Mt CO2 eq.).

“Iako one spadaju među najmanjim proizvođačima gasova, staklene bašte, Afričke i druge slabije zemlje među prvima plaćaju posledice globalnog zagrevanja,” upozorava Džon Kariuki, podpredsednik Fondacije Spora Hrana za Biodiverzitet. “Ekstremne vremenske promene pre svega utiču na poljoprivrednike, stočare i domaće zajednice, povećavajući siromašnost i nesigurnost hrane. U Keniji, u mojoj zemlji, stočarske zajednice su najviše pogođene i mnogi su prisiljeni da emigriraju. Ako se mere ublažavanja i prilagođavanja ne uzmu pod ozbiljno razmatranje, situacija će se samo pogoršati. Slow Food radi na ovome u Africi i u celom svetu preko promovisanja poljoprivredne ekologije i zaštite biološke raznovrsnosti, stojeći uz proizvođače. Mnogo toga ima da se uradi, i Spora Hrana ne može da pobedi sama.”

“Smanjenje štetnih gasova ne može više biti mogućnost koja se odlaže. To je obaveza. I svako od nas mora da se umeša, na primer tako što nećemo uzalud trošiti sve, pogotovo hranu” kaže Karlo Petrini. “Moramo pokušati da postavimo prioritet na lokalnoj proizvedenoj hrani, da jedemo manje mesa i da izbegavamo meso sa industrijskih farmi. I moramo da se zapitamo par jednostavnih pitanja: Kako je proizvedena hrana koji delim sa mojom porodicom? Odakle potiče? Koliko je vode i energije bilo potrebno da se napravi? Slow Food radi na tome da raširi svest o ovome kao i da promoviše i podrži proizvodnju hrane koja koristi otporne i ekološke prakse, jedini su koji mogu da doprinesu ublažavanju i adaptiranju klimatskim promenama. Pomozite nam da nastavimo sa našim projektima. Čak i mala donacija napraviće razliku.”